Kako psihoterapija pomaže osobama obolelim od raka
Piše: Dr Dragana Mitrić – Aćimović, doktor psihologije, psihoterapeutkinja u edukaciji
U Srbiji godišnje od raka oboli oko 40 hiljada ljudi, podaci su na koje ukazuje Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”. Nažalost, statistika kaže da polovina novoobolelih gubi bitku sa bolešću.
U situaciji kada se čovek susretne sa tako teškom dijagnozom i neizvesnošću, ljudi se obično nađu najpre u šoku, a potom na rolerkosteru emocija. Počinju da razmatraju sve moguće vidove lečenja i sve što bi moglo doprineti ozdravljenju. “Sudaraju” se sa našim zdravstvenim sistemom i osećaju nemoć. Ipak, većiina pacijenata se vrlo često okreće isključivo lečenju tela i promeni ishrane. Manji broj uviđa važnost bavljenja psihom, radi podrške u svemu kroz šta prolaze, ali i kao načinom da se nešto promeni na bolje na telesnom nivou. To ima veze i sa našom kulturom, u kojoj se zanemaruje važnost emocija. Zato je važno sagledati benefite koje
psihoterapija donosi obolelom od raka.
Emocionalni izazovi
Emocije sa kojima se nose oboleli od onkoloških bolesti su teške. Anksioznost, depresivnost, strah od smrti, neizvesnost, gubitak kontrole i kriza identiteta su uobičajene. Čoveku je teško da se nosi sa idejom da je pacijent i da se to odražava na sve njegove odnose. Neko ko je do juče obično bio oslonac drugima, sada se navikava na ideju da mora da se osloni na druge.
Neko ko je do juče bio marljiv i vredan, sada mora da odustane od posla i gleda sažaljive poglede kolega. To je poprilično teško. Dodatni izazov je pritisak sredine da se razmišlja pozitivno, rečenice “ma sve će to biti dobro”, koje obolelom od raka padaju teško. On zna da nema garancija da će sve biti dobro, deluje mu kao da mu okruženje brani da izrazi svoje strahove, a zahtevi da se razmišlja pozitivno onemogućavaju mu da bude tužan. “Sve će biti dobro” i “samo misli pozitivno” zaista jesu zabrane na osećanja. Imajući u vidu da, zavisno od naučnog izvora, od 14 do 27 posto ljudi obolelih od raka razvije depresiju u nekoj fazi bolesti, jasno je koliko je teško nositi se sa nerealnim zahtevima sredine. Tokom bolesti, prema modelu Elizabet Kibler Ros, čovek sa dijagnozom raka proći će kroz nekoliko faza u psihičkom suočavanju sa gubitkom zdravlja. Te faze su:
1) poricanje – početna reakcija šoka
i neverice,
2) ljutnja – frustracija i pitanja “zašto baš ja”,
3) pogodbe ili pregovaranja – traženje smisla ili kompromisa da se izbegne gubitak,
4) depresije – tuge, osećaja gubitka, i
5) prihvatanja -mirnijeg odnosa prema onome što se dogodilo i integracije promena u život. Važno je reći da ne prođu svi kroz ove faze, kao i da se one ne odvijaju pravilnim redom. Ali neka od njih je uvek
prisutna.
Važnost psihoterapije
Imajući u vidu sve emocionalne izazove sa kojima se čovek oboleo od raka nosi, dobijamo obrise toga zašto je važno za njega javiti se na psihoterapiju. Dodatni argument leži u tome što porodica i prijatelji obolelog vrlo često nisu u stanju da pruže adekvatnu emotivnu podršku. Naime, i oni su u šoku i pod uticajem raznih emocija. Bolest bliske osobe je uzdrmala i njihove temelje. Oni žele da pomognu, ali je njihov kapacitet da pomognu organičen.
Dakle, psihoterapija – individualna ili grupna, može da bude izuzetno važan oslonac nekome ko se nosi sa onkološkim bolestima. Individualna psihoterapija omogućava onome ko se odlučio za nju
da ima isključivo svoj prostor za teme koje ga muče, da definiše svoje ciljeve terapije i nađe za sebe olakšanje. Sat vremena jednom ili dvaput nedeljno postaju neverovatno dragoceni. U grupnoj psihoterapiji čovek može naći prostor za deljenje iskustva, normalizaciju emocija i međusobnu podršku sa ljudima koji se nose sa problemom sa kojim se i sam nosi. Grupna terapija smanjuje osećaj izolacije i povećava doživljaj pripadnosti za nekog ko taj osećaj pripadnosti obično gubi u grupama kojima je do tada pripadao. Razgovor sa osobama sa sličnim iskustvom dokazano smanjuje psihološki distres i povećava emocionalnu regulaciju.
Generalno, psihoterapija je način da čovek dobije priliku da se poveže sa nekim, slobodno izrazi i stekne kapacitet za lakše nošenje sa teškim životnim izazovima.
Konačno, psihološko savetovanje i psihoterapija se, prema nekim izvorima (videti Zigel, 2023) mogu identifikovati kao izrazito važni faktori u izlečenju onkoloških bolesti. Imajući u vidu da se potisnute emocije i traume daju povezati sa oboljevanjem od raka (videti Mate, 2021), možemo da pretpostavimo da bavljenje emocijama i traumama sa stručnom osobom i u sigurnom okruženju ima određeni isceljujući efekat.
Psihološka podrška i psihoterapija su deo savremenog onkološkog lečenja svuda u razvijenim zemljama sveta. To govori o njihovoj važnosti i služi kao dodatni podstrek. Prevazilaženje ideje da je javljanje psihologu ili psihoterapeutu znak slabosti ili izraz luksuziranja, važno je za svakog ko sebi želi dobro.
Napomena: Grupna psihoterapija za odrasle obolele od onkoloških bolesti u Psihološkom centru “Mensana” (Kosovska 7, Novi Sad), startuje 28. Februara 2026. godine. Ukoliko želite dodatne informacije i da se priključite grupi, možete se javiti na mejl draganamitric@yahoo.com
Dodatni izvori:
Maté, G. (2021). Kada telo kaže ne: Cena skrivenog stresa. Beograd: Kontrast izdavaštvo
Zigel, B. S. (2023). Ljubav, medicina i čuda. Beograd: Laguna